Поводом обележавања 175 година од рођења српског песника, прозног и драмског писца Лазе К. Лазаревића (1851–1891), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Лазе К. Лазаревића, као и литературе о њему, може се погледати од 1. октобра 2026. до 29. октобра 2026. године, у Јавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе је Снежана Николић, уредник Селимир Радуловић.
Лазар К. Лазаревић рођен је у Шапцу 1951. године. Његов отац Кузман био је трговац, пореклом из Херцеговине, а мајка Јелка била је кћи шабачког занатлије-кујунџије. Кузман и Јелка имали су четворо деце. У породици су владали традиционални патријархални односи, што је на Лазину личност као и на књижевни рад оставило неизбрисив траг. Када је имао девет година, изненада му је умро отац па је Јелка сама, у тешким условима, извела на пут Лазу и његове три сестре. Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу а остале разреде гимназије у Београду. Отац му је, за оно време, имао доста богату библиотеку, па је Лаза, већ у раној младости, имао прилику да доста чита и да упозна и заволи књижевност. Са навршених шеснаест година, 1867. уписао се на Правни факултет на Великој школи у Београду који је завршио 1871. године. По завршетку права постао је практикант у Министарству просвете. Године 1872. као државни питомац, добио је стипендију за студије медицине у Берлину. После завршених студија медицине вратио се у Београд 1881. године, где је радио као лекар Београдског округа и први лекар Опште државне болнице у Београду. Исте године Лазаревић се оженио Полексијом Христић, са којом је имао три сина: Милорада, Кузмана и Владана и кћерку Анђелију. Кузман је преминуо навршивши годину дана, а Владан две године по рођењу. Године 1889. добија чин санитетског пуковника и постаје лични лекар Милана Обреновића, а 1891. године умире од последица туберкулозе плућа.
Вештину писања учио је на делим великих руских писаца, посебно Тургењева и Гогоља. Бавио се и преводилаштвом. Објавио је преводе: Како је постало и напредовало позориште старих Грка, Припитомљавање наше домаће животиње, одломак Особењак из романа Чернишевског Шта да се ради, Гогољеву приповетку Ђавоља посла и, као коаутор са једним другом, позоришни комад Царица од Е. Скриба и дело Пуковник и војник.
Укупно је завршио девет приповедака, од којих је за живота објавио осам, и то: „Први пут с оцем на јутрење”, „Школска икона”, „У добри час хајдуци!”, „На бунару”, „Вертер”, „Све ће то народ позлатити”, „Ветар” и „Он зна све”, док му је осам приповедака остало недовршено. Приповетке је објављивао у разним књижевним часописима.
Због заслуга у књижевности, 1888. године постао је члан Српске академије наука.