Поводом обележавања 200 година од рођења композитора, диригента и виолинисте Јохана Штрауса Млађег (Беч, 25. октобар 1825 – Беч, 3. јун 1899), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставку чини избор из дела о Јохану Штраусу Млађем и избор из некњижне грађе (нотни записи, грамофонске плоче, касете, компакт дискови). Може се погледати од 9. јануара до 13. фебруара 2025. године, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту www.bms.rs. Ауторка изложбе је Сања Перић, а уредник Селимир Радуловић.
Јохан Штраус је био најстарији син чувеног „краља валцераˮ Јохана Штрауса Старијег (1804–1849). Музику је учио кришом, јер његов отац није желео да му син постане професионални музичар, већ банкарски службеник. Након завршене техничке школе почео је да ради у једној бечкој банци. Уз мајчину подршку, потајно је похађао бечки Конзерваторијум (оргуље, виолину и компоновање). У деветнаестој години оснива оркестар, који је изводио његове композиције и дела његовог оца. Након очеве смрти ујединио је оба оркестра и започео велике концертне турнеје у Европи и Америци са својом браћом. Јозеф и Едуард Штраус били су врло успешни композитори, а сва тројица деценијама су водили породични оркестар и доминирали бечким светом плесне музике.
Штраусова најпознатија остварења су: На лепом плавом Дунаву, Карневал у Риму, Венецијанска ноћ, Бечка крв, Приче из бечке шуме, Пролетњи звуци, Руже с југа, Вино, жена и песма, Трич-Трач полка, и друга. Већ својом првом оперетом, Индиго и четрдесет разбојника (1871), постигао је значајан успех у Бечу, а најпознатије су Слепи миш и Барон Циганин. Тиме је створена класична форма бечке оперете. Написао је 16 оперета и преко 450 композиција за игру, полки и валцера.
Посебан сегмент изложбе посвећен је везама између Јохана Штрауса Млађег и Србије. У сам освит српског културног живота 1847. године, Јохан Штраус Млађи одржао је два концерта у Новом Саду. Његова тадашња турнеја водила га је преко Новог Сада, Земуна и Београда, даље у Румунију, па у Русију, и утврдила му славу једног од највећих светских уметника. На врхунцу своје славе написао је српску оперету „Јабукаˮ, којом је у Бечу 1894. свечано обележио педесет година свог рада. Своју најпопуларнију композицију На лепом плавом Дунаву Штраус је компоновао као гост грофа Котека у његовим дворцима у Футогу и Сремској Каменици.
Штраусове последње године живота обележене су признањима: међу његовим најватренијим присталицама били су композитори Јоханес Брамс, Густав Малер, Рихард Вагнер и Франц Лист. Вагнер га је називао „најмузикалнијом главом XIX века”. Штраус умире 1899. године од упале плућа. Сахрањен је у Бечу у породичној гробници, а Вернер Јасперт је тада забележио: „С њим је нестао читав један свет пун ведрине”.
