Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки, збирке Рукописног одељења Матице српске, Галерије Матице српске, Музеја Војводине, Архива Војводине и Градске Библиотеке у Новом Саду приредила изложбу поводом 200 година од оснивања Матице српске и Библиотеке Матице српске. На изложби је укратко представљен преглед историјата и рада Матице српске и Библиотеке Матице српске, документован богатом архивском и књижном грађом.
Аутори изложбе су Ненад Станојевић, Михаило Сакач, Мирослав Марчић и Вид Кецман, стручни консултанти Душица Грбић, Гордана Ђилас и Слађана Субашић, а уредник је Селимир Радуловић.
Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана је у Пешти 1826. године. Повод за оснивање Матице српске биле су потешкоће у издавању најстаријег српског књижевног часописа „Сербска летопис”,који је покренут 1824. за 1825. годину. Овај часопис је по замисли његовог оснивача и првог уредника Георгија Магарашевића постао централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва.
У решавању организационих и финансијских потешкоћа објављивања Летописа, група српских трговаца и интелектуалаца у Пешти, на челу са Георгијем Магарашевићем, дошли су на идеју да се оснује културна институција која би бринула не само о часопису, већ развила и шири програм у области културе и науке. У оснивачком акту Матице српске казује се да је њен задатак „да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то одсад без престанка за свагда”. Тако је од самог почетка Матичног деловања главни циљ био представљање српске књижевности и културе у Европи, са једне стране, а са друге – просвећивање народа.
Од свог оснивања до данас, налазећи се често у средишту културних и политичких прилика, Матица је у својим фондовима сакупила значајна сведочанства о култури и историји српског народа, развила своју издавачку делатност и сарадњу са светским научним и културним институцијама и обогатила број сарадника укључених у више десетине научних и развојних пројеката.
Оснивање Библиотеке Матице српске, најстарије српске библиотеке националног значаја и прве јавне научне библиотека у Срба, везује се за оснивање Матице српске. Њен почетни фонд чиниле су свеске Летописа и прве књиге које је Матица објавила. За јавност је отворена 1838. у Текелијануму у Пешти. Из Пеште у Нови Сад Матица српска и њена Библиотека пресељене су 1864, а прво станиште им је био Платонеум – двор владике Платона Атанацковића, председника Матице српске. Селивши се неколико пута, Матица српска и Библиотека Матице српске су од 1828. у згради, задужбини српске добротворке Марије Трандафил .
Библиотека Матице српске је од 1958. самостална установа. Она данас има преко 4.000.000 књига и других публикација на око 130 језика, међу којима су и веома вредне збирке рукописних и старих штампаних књига. Збирке Библиотеке Матице српске се попуњавају обавезним примерком, куповином, поклоном и разменом са преко 300 институција у преко 50 земаља. Библиотека објављује три серије каталога својих раритетних збирки – Ћирилске рукописне књиге БМС, Каталог старих и ретких књига БМС, Каталог легата БМС, затим едицију Каталог посебних збирки БМС, текућу Библиографију књига у Војводини,персоналне библиографије, међу којима је и импозантна Библиографија Иве Андрића, Годишњак Библиотеке Матице српске, књиге у едицијама Трагови, Златна књига БМС и Посебна издања, зборник са Трибине савремени човек и савремени свет, каталоге изложби и своје гласило Вести.
Одабраном архивском грађом, почев од Основа Матице српске и њеног првог статута, избором портрета најистакнутијих личности српске културно-политичке историје, донатора и задужбинара, приказом издања Матице српске и Библиотеке Матице српске, као и представљањем најрепрезентативнијих рукописних и штампаних књига из збирки Библиотеке Матице српске, приређена изложба сведочи о двовековном постојању, путу и развоју Матице српске и Библиотеке Матице српске, изузетно значајних српских културних институција са дугом традицијом.