Поводом обележавања 300 година од рођења Јован Рајић (Сремски Карловци, 1726 – Ковиљ, 1801), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Јована Рајића, као и литература о њему, доступна је у јавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Ненад Станојевић, Михаило Сакач, Мирослав Марчић и Вид Кецман, стручни консултант је Душица Грбић, а уредник Селимир Радуловић.
Јован Рајић рођен је у Сремским Карловцима, од оца општинског говедара Радивоја – Раје (од тога Рајић) Јанковића и његове жене Марије. Основно образовање стиче у родном месту, а потом наставља школовање у Коморану и Шопрону. Високо образовање наставља у Кијеву, где похађа чувену Кијевску духовну академију, једно од најзначајнијих образовних средишта православног света тог времена. Током свог школовања, Рајић стиче широка знања из теологије, историје, филозофије и књижевности, што ће трајно одредити његов интелектуални профил.
По повратку међу Србе, Рајић се бави просветним и духовним радом. Био је професор у латинској школи у Сремским Карловцима, да би се касније замонашио и остатак живота провео у манастиру Ковиљ, где је уздигнут у чин архимандрита и где је и преминуо.
Најзначајније Рајићево дело јесте „Исторія разныхЪ славенскихЪ народовЪ наипаче БолгарЪ, ХорватовЪ и СербовЪ” (1794–1795), које представља први обимни покушај синтетичког приказа историје јужних Словена. Ово дело има изузетан значај за развој српске историографије.
Поред историографског рада, Рајић се бавио и књижевношћу. Његова поезија и драмски текстови припадају барокној и рано-просветитељској традицији, са израженим морално-дидактичким карактером. У његовом стваралаштву уочава се прелаз од средњовековне ка модерној српској књижевности, што га чини важном фигуром у процесу културне трансформације српског друштва XVIII века.
Као историчар, теолог и писац, Јован Рајић представља спону између традиције и модерности. Његов рад имао је снажан утицај на касније српске просветитеље и историчаре, а његово дело остаје један од темеља српске културне и научне баштине.
Дигитална изложба Библиотеке Матице српске има за циљ да укаже на значај Јована Рајића у контексту српске и словенске културне историје, као и да омогући савременим читаоцима увид у богато наслеђе које је оставио за собом.