Јуче је у Матици српској одржана свечаност поводом заснивања поклон библиотеке Руске Федерације у Библиотеци Матице српске и отварања изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“.
На свечаности су говорили Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске федерације у Републици Србији, Маја Гојковић, председница Покрајинске Владе АП Војводине, Никола Селаковић, министар културе Републике Србије, Драган Станић, председник Матице српске и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Свечаност је окупила бројне представнике културног, политичког и дипломатског живота Србије и Русије.
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић је истакла да је Библиотека Матице српске, једна од најстаријих и најзначајнијих установа српске културе – чувар нашег језика, писма, колективног сећања и националног идентитета, додајући да управо ту, где се вековима сабира и чува духовно благо српског народа, библиотека Руске Федерације добија своје право место.
Министар културе Републике Србије Никола Селаковић је истакао да овај значајан културни догађај на најјачи начин сведочи о снази сарадње, међусобног поштовања и трајних духовних веза између два народа.
Председник Матице српске Драган Станић, говор је одржао најпре на српском, а потом и на руском језику, симболично истичући културну блискост и међусобно разумевање два народа. Указао је на значај очувања културног наслеђа, али и на улогу институција попут Матице српске и Библиотеке Матице српске у неговању традиционалних веза са Русијом.
Управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловића је истакао да Библиотека има око 40.000 књига на руском језику, а међу њима је и 350 старих руских штампаних књига од изузетног значаја. Библиотека размењује публикације са 12 институција у Русији, а споразуме о сарадњи има са Руском државном библиотеком у Москви, Националном библиотеком Русије у Санкт Петербургу и са Библиотеком у Тверу. Такође је истакао да ће нова збирка значајно обогатити фондове Библиотеке и омогућити истраживачима, студентима и широј јавности бољи увид у руску књижевност, историју и културу.
У музичком делу програма наступили су пијанисткиња Јулија Казанцева, виолинисткиња Јекатерина Иваненко и хармоникаш Алексеј Михаљиченко, изводећи композиције које су програму дале свечан и емотиван тон.
