Поводом обележавања 150 година од изласка првог броја Српске зоре, забавно-поучног листа са илустрацијама (Беч, 1876 – 1881), Библиотека Матице српске је приредила електронску изложбу грађе из својих збирки и збирке Рукописног одељења Матице српске. Поставка, коју чини избор чланака и илустрација из Српске зоре, као и осврт на имена уредника, програмска начела листа, његов садржај и сараднике, постављена је од 9. марта до 31. марта 2026. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Виолета Митровић и Синиша Стојшић, а уредник Селимир Радуловић.
Први број часописа Српска зора излази у јануару 1876. у Бечу. Власник и издавач је Коста Мандровић, а одговорни уредник Мита Георгиевић (Ђорђевић). Од св. 4 (1876) власник Српске зоре постаје Тодор Стефановић Виловски, док издавалац остаје Коста Мандровић. Од св. 2 (1877) власништво и издавачка делатност у целости припадају Тодору Стефановићу Виловском. Први бројеви штампани су у чувеној штампарији Јерменског манастира у Бечу, да би касније часопис био штампан у бугарској штампарији Јанка С. Ковачева. Часопис је излазио махом једном месечно.
Програмска и уређивачка концепција Српске зоре изражена је намером „да у облику забавних приповедака, чланака и другим осветљујући лепим сликама – даје забаве, поуке и уживања, која развијају ум, дају знања, искуства и племене срце; с друге стране, својом јефтиноћом Српска Зора хоће, да је свако, ко само српски читати зна, добавити може.“ Покретање часописа мотивисано је и идејом родољубља: „видећи, да је српска читалачка публика, особито женска половина њезина, тако рећи поплављена туђом белетристиком, јер српска је још слаба, а знајући да белетристика, особито илустрована, понајвећма буди вољу к читању, те по томе да она понајјаче шири круг читалачки и крчи пут књизи, ми се наканисмо, да одгледамо, не бисмо ли могли подмирити ту потребу публичину.”
Часопис објављује књижевна дела (приповетке, новеле, поезију, есеје, питалице) и преводе дела значајних аутора (Тургењева, Балзака, Гетеа, Хајнеа, Шилера, Прешерна и др.), историјско-документарну грађу (писма, ратне успомене), историографске, литерарне и лингвистичке студије, антропогеографске, етнолошке и путописне текстове, чланке из области природних наука и уметности, као и нотне записе. Штампа се и рубрика „Листак“, која доноси приказе рецентних издања, као и рубрика „Прегледне белешке“, која извештава о актуелним збивањима у различитим доменима живота и стваралаштва (књижевност, наука, црква и школа, уметност, новинарство, друштва и скупови, статистика, изналасци, светковине). Часопис објављује и енигматске прилоге (ребус, загонетка, анаграм, коњички скок).
Значајна карактеристика Српске зоре јесте присуство великог броја илустрација, које се доследно публикују уз пропратне текстове. Илустрације су жанровски разнолике те обухватају портрете владара, јунака, црквених великодостојника и културних делатника, историјске композиције, пејзаже, илустрације забавног карактера.
Најугледнија имена српске књижевности и културе били су сарадници Српске зоре: Стефан Митров Љубиша, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Ненадовић, Јаков Игњатовић, Лаза Лазаревић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић, Лаза Костић, Вук Врчевић, Милорад Петровић Шапчанин, Ђорђе Рајковић, Јован Симеоновић Чокић, Јован Стефановић Виловски, Стојан Новаковић, Миша Димитријевић, Чедомиљ Мијатовић, Феликс Каниц, Милан Јовановић Батут и др.