Поводом обележавања 150 година од рођења књижевника Борисава Станковића (Врање, 25. март 1876 – Београд, 21. октобар 1927), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и збирке Рукописног одељења Матице српске. Поставка, коју чини избор дела Борисава Станковића, као и литература о њему, постављена је од 13. јануара до 8. фебруара 2026. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутор изложбе је Бојана Бјелица, а уредник Селимир Радуловић.
Борисав Станковић рођен је у Врању, у занатлијској породици, од оца Стојана и мајке Васке. Рано остаје без родитеља, са пет година умире му отац, а са седам губи и мајку, па бригу о њему преузима његова баба по оцу Злата.
Основну школу и седам разреда гимназије (која данас носи његово име) завршава у Врању. Осми разред завршио је у Нишкој гимназији где је и матурирао (1896). Од 1896. до 1901. студира на економско-политичком одсеку Правног факултета Велике школе у Београду. 1898. у часопису Искра објављује приче „Станоје”, „Ђурђевдан” и „ Прва суза”, а следеће године објављује и прву књигу прича Из старог јеванђеља.
Од 1903. до 1904. борави у Паризу на усавршавању. По повратку из Париза запослио се као порезник у београдској Општини, затим као контролор државне трошарине у Бајлоновој пивари где остаје до 1913. када прелази у Министарство просвете.
1910. године објављује роман Нечиста крв, о сопственом трошку, који књижевна критика оцењује веома позитивно.
У Првом светском рату заробљавају га Аустријанци (1916). Захваљујући Кости Херману, некадашњем уреднику сарајевске Наде, ослобођен је и враћа се у Београд.
Умро је 21. октобра 1927. године у Београду, а сахрањен је на Новом гробљу.
Позориште у Врању носи његово име, а од 1979. овде се одржавају „Борини дани”, најстарији позоришни фестивал на југу Србије. Књижевна заједница „Борисав Станковић” из Врања сваке године, у оквиру Борине недеље (23–29. марта), додељује Награду Борисав Станковић за најбољу књигу прозе.