У понедељак, 17. новембра 2025. у 19 часова, у Јавном каталогу Библиотеке Матице српске, свечано се отвара изложба „Породица Суботић“, о једној од најзначајнијих и најутицајнијих српских породица друге половине 19. и прве половине 20. века. Посебан разлог за изложбу, попут обележавања годишњице или јубилеја, није ни потребан, јер је породица коју су створили Јован и Јелисавета Савка Суботић нашој култури и народу подарила непроцењиву заоставштину, па је увек погодан тренутак за подсећање на њих. Нажалост, јавност је недовољно упозната са њиховим доприносом и значајем, па је ова изложба и подсећање и опомена да не смемо да их предамо забораву.
Посетиоци ће бити у прилици да виде публикације из богатих збирки Библиотеке Матице српске чији су аутори чланови породице Суботић, публикације о њима и њиховом делу, као и поклон библиотеку Ивана Суботића где су књиге из породичне библиотеке, у којој је и Орфелиново „Житије Петра Великог“ из 1772. године, једне од пет највреднијих српских књига 18. века. Ова књига ће на изложби моћи да се види скенирањем QR-кода ка њеној дигитализованој верзији, пошто је оригинал позајмљен за изложбу у Руском дому у Београду.
Породица Суботић је на више начина повезана са Матицом српском и Библиотеком, пре свега Јован Суботић који је у два наврата уређивао „Летопис Матице српске“, од 1842. до 1847. и од 1850. до 1853. године, а председник Матице српске био је од 1868. до 1872. године. Своју прву књигу песама, „Лира“, објавио 1837. управо у Матици српској. Увео је у Матицу светосавске свечане седнице које се одржавају и данас, опремио Свечану салу и салоне Матице портретима њених заслужних чланова, уредио Библиотеку, као уредник „Летописа“ објављивао је прву српску текућу библиографију књига…
У овој породици се високо вредновало образовање, предан рад, систематичност, патриотизам, космополитизам, равноправност полова, али увек и брига о општем добру и другима. Свако од њих је на свој начин био пионир у некој области. Јован Суботић је био један од најзначајнијих српских политичких представника у Аустроугарској, цензор за српску књигу, аутор уџбеника за српске школе у Монархији, иницијатор изградње српске православне цркве у Загребу… Његова супруга Савка презентовала је свету рукотворине наших жена, део њених активности на пољу просвећивања жена било је и отварање виших девојачких школа, женских задруга и добротворних друштава. Била је прва председница Кола српских сестара, на челу Српског народног женског савеза и Задруге Српкиња Новосаткиња, као и почасна председница свих дотадашњих женских задруга. Њихов најстарији син Дејан Суботић који је војно образовање стицао у Русији од четрнаесте године живота, био је губернатор у неколико руских области. Он је Србин који је под својом ингеренцијом имао највећу територију, већу и од Душановог царства. Војислав Суботић, другорођени син, пионир је српске хирургије и оснивач Медицинског факултету у Београду. Добровољац у пет ратова, осмислио је патент – шину за за имобилизацију бутне кости – који је приказао у Париској академији медицине 1916. године, што му је обезбедило чланство у Француском хируршком друштву. Радио je на успостављању пољске болнице у Драгоманцима, дуж пруге Солун-Битољ под командом војводе Степе Степановића. Озрен Суботић, новинар, књижевник, музички критичар, светски путник, први је синолог међу Србима, у Владивостоку на Институту за источне језике изучавао је кинески језик. Иван Суботић, син Војислава и Зорке Суботић, студирао је права у Београду и Бечу до почетка Великог рата, а после његовог завршетка наставља студије у Паризу и Лозани. У Лозани је студирао и друштвене и политичке науке и докторирао са темом „Утицај распада Аустроугарске на држављанство њених грађана“. Још једном ће завршити права, али у Америци, на Колумбија универзитету, а потом постати универзитетски професор у Њујорку. Био је саветник Сталне делегације при друштву народа у Женеви 1935, да би 1936. постао члан Сталне делегације. Обављао је различите дипломатске послове у више посланстава Краљевине Југославије, последњи пут у Лондону, пре одласка у САД. Његова супруга Анка Гођевац Суботић је прва жена доктор права на Београдском универзитету, а прва особа у Србији која је докторирала међународно право. Запажено се бавила књижевним стваралаштвом, посебно се истичу њени путописи. У интервјуу са Анком за београдско „Време“ Милош Црњански 31. децембра 1931. наводи да је између 80 кандидата из целог света, са једном Енглескињом, била једина жена и баш је она добила стипендију Хашке академије за међународно право.
Сви синови Јована и Савке Суботић, где год да су се у том тренутку налазили, стављали су се домовини на располагању сваки пут када је домовина била у рату.
Изложбу прати видео прилог за који је сценарио написала Јованка Козловачки Дамјанов, а режирао Михајло Обренов. Филм је доступан на сајту Библиотеке, друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм и Јутјуб каналу Библиотеке.
Међу пропратним садржајима изложбе је и блог захваљујући којем ће заинтересовани сазнати нешто више о члановима ове изузетне породице, али и који ће, надамо се, подстаћи неке посетиоце да и сами истражују и сазнају ко су били и чиме су нас задужили Јован, Савка, Дејан, Војислав, Озрен, Иван и Анка Суботић.
Ауторке изложбе су Јованка Козловачки Дамјанов, Ивана Живковић и Станислава Павловић. Главни и одговорни уредник је управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић.