Поводом обележавања 150 година од рођења физичара и математичара Милеве Марић Ајнштајн (Тител, 19. децембар 1875 — Цирих, 4. август 1948), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Милеве Марић Ајнштајн, као и литература о њој, постављена је од 1. до 30. октобра 2025. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутор изложбе је Наташа Бундало Микић, уредник Селимир Радуловић.
Милева Марић Ајнштајн рођена је 19. децембра 1875, у Тителу. Мајка Марија Ружић (1846–1935) била је из тителске добростојеће породице, а отац Милош Марић (1846–1922), родом из Каћа је био нижи официр Аустроугарске војске, наредник Шајкашког батаљона.
Милева је као дете била окружена пажњом родитеља и шире породице. Иако је приликом рођења претрпела мање ишчашење левог кука и током живота носила ортопедску ципелу, то није много ометало њене свакодневне активности. Ишла је у дуге шетње, возила бицикл, санкала се, чак и у познијим годинама. Милева је била весело и послушно дете, примерна у свему. Често је мењала места у којима је стицала образовање.
У лето 1896. године уписала је летњи семестар Медицинског факултета на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Била је тек пета жена која је примљена у ову школу. Уписала се на студије математике и физике као једина и најстарија жена у групи. У истој групи су се налазили Марсел Гросман, Луј Корлоз, Јакоб Ерлат и Алберт Ајнштајн, као најмлађи (тада је имао свега 17 година). Прве две године студирања су биле врло успешне за Милеву.
На пролеће 1897. развиле су се симпатије и студентска љубав са Албертом Ајнштајном. Плашећи се ове везе, октобра 1897. се исписала са Политехнике у Цириху и отишла у Хајделберг, у Немачкој, где је на трећем семестру слушала предавања из теоријске физике код Филипа Ленарда. Међутим, званично није била уписана, јер то девојкама није било дозвољено све до 1900. године. Док је била одсутна дописивала се са Албертом. На његов наговор, четврти семестар је ипак наставила на Политехници у Цириху, где се вратила 1899. Почетком октобра те године је положила петопредметни прелазни дипломски испит. Почетком марта 1900. године, професор Вебер је прихватио њен дипломски рад из области провођења топлоте. Веза са Ајнштајном је након повратка у Цирих планула. Милевини родитељи се нису противили тој вези, пошто су знали да су њене шансе за брак биле мале због њене болести. Алберт је 1900. желео да се венчају. Међутим, његови родитељи, посебно мајка Паулина, су се противили јер је била старија од њега три и по године и није била Јеврејка, већ Српкиња и исто као он интелектуалац.
Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903. године. Станови у којима су у Берну живели, постали су кабинети за заједничка теоријска истраживања из физике, где су настајали многобројни научни радови. Алберт је шест дана недељно проводио у патентном заводу, слободно време је посвећивао физици. Добили су троје деце, а Алберт је временом почео да се дописује са рођаком у коју је био заљубљен као дечак. Милева је коначно пристала на Албертов захтев за развод 1918. године. Према бракоразводном уговору, Ајнштајн се обавезао да уколико добије Нобелову награду, целокупан новац додели Милеви. Званично су се развели 14. фебруара 1919, а Алберт се оженио Елзом 2. јуна 1919. Те године, савијање светлости у гравитационом пољу за време помрачења Сунца је било главни доказ за Општу теорију релативности, што је Ајнштајну донело светску славу.
Милева Марић Ајнштајн преминула је 4. августа 1948. године на циришкој клиници „Еос”.