Поводом обележавања 150 година од рођења песника Рајнера Марије Рилкеа (Праг, 4. децембар 1875 – Валмонт, 29. децембар 1926), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Рајнера Марије Рилкеа, као и литература о њему, постављена је од 1. до 30. септембра 2025. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутор изложбе је Наташа Бундало Микић, уредник Селимир Радуловић.
Рајнер Марија Рилке рођен је у Прагу 4. децембра 1875. године. Сматра се једним од највећих немачких поета. Након 1884. године родитељи му живе одвојено и он се с мајком сели у Беч. У првом дечаштву, мајка га је одгајала и одевала као девојчицу, вероватно не могавши да преболи губитак рано умрле ћерке. У октобру 1886. године, на очев захтев, похађа нижу војну реалку у Ст. Пелтену. Те године школовања касније назива почетком одвратности. Плашљив, повучен и тих, не успева да се прилагоди питомачком војничком животу, премда му у заводу допуштају да се бави и књижевношћу. Ишао је у трговачку академију у Линцу. Пошто је приватно положио матуру, студирао је историју уметности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину.
Његова поезија представља завршетак европске декаденције и почетак поезије бити. Рилкеова лирика је морбидна и сетна, пуна сумрачних и самртничких угођаја. Израз је доба на прелому светова између Истока и Запада и посебне мешавине словенског и германског. Рилкеов рад, утемељен је под утицајем класичних аутора. Древни Богови као Аполон и Хермес су често спомињани у његовим делима, као и анђели, руже…
Преводио је с француског, енглеског и италијанског језика.
Од 1897. до 1899. године живи у Минхену и Берлину; путује у Италију и Русију. Затим живи у Ворпсведеу близу Бремена. 1901. године се жени вајарком Кларом Вестхоф, али се тај брак брзо распада. После тога дуго живи у Паризу, путује у Италију, Данску, Шведску, Северну Африку, Египат и Шпанију. Од 1911-1912. године живи у замку Девин близу Трста. Рат проводи у Минхену, једно време служећи као војник у Ратном архиву. После рата је углавном у Швајцарској, где се 1922. године настањује у малом замку Мизот у Валеу.
Рајнер Марија Рилке умро је 29. децембра 1926. године од леукемије у Валмонту, у Швајцарској.
Дела: Живот и песме (1894), Жртве ларима (1896), Крунисан сном (1897), Адвент (1898), Мени у славу (1899), Књига слика (1899), Часловац (1905), Нове песме (I-II) (1907-1908), Ране песме (1909), Реквијем (1909), Маријин живот (1913), Девинске елегије (1923), Сонети посвећени Орфеју (1923), Воћњаци и Валески катрени (1926), Прозори (1927), Руже (1927), Стихови и проза из заоставштине (1929), Позне песме (1934), Сабрана дела (I-IV) (1927), Целокупна дела (I-IV) (1955-1966).